Većina nas je doživela taj neprijatan osećaj “kamenčića u stomaku” u stresnim situacijama poput ispitivanja, važnog sastanka ili donošenja teških odluka. Taj osećaj nije samo u našoj glavi – veza između našeg emocionalnog stanja i fizičkog osećaja u stomaku je naučno potvrđena. Kada smo pod stresom, osećamo nervozu ne samo kao psihičku nelagodnost već i kao fizički odgovor u našem telu. U nastavku ćemo istražiti zašto se nervoza manifestuje kroz simptome u stomaku, kako to utiče na naš probavni sistem, kao i načine za upravljanje tim osećajem.

Zašto osećamo nervozu u stomaku

Stomak nije samo organ za varenje hrane; on ima složenu mrežu nervnih ćelija poznatu kao enterični nervni sistem, često nazivan “drugi mozak”. Taj sistem ima ogroman broj neurona i može funkcionisati nezavisno, što objašnjava zašto osećamo emocionalne reakcije kao fizičke senzacije u stomaku. Kada smo nervozni ili pod stresom, mozak aktivira odgovor “bori se ili beži”, oslobađajući hormone poput kortizola i adrenalina. Ovi hormoni utiču na mišiće stomaka i creva, što može dovesti do osećaja grčenja, mučnine ili čak bola.

Osim toga, veza između mozga i stomaka ima i obrnuti tok – stanje u stomaku može uticati na raspoloženje i nivo anksioznosti. Na primer, istraživanja pokazuju da neuravnotežena mikrobiota u crevima može doprineti povećanom osećaju stresa i anksioznosti, stvarajući ciklus u kojem anksioznost utiče na probavu, a poremećaji u probavi dodatno pogoršavaju psihičko stanje.

Uticaj nervoze na probavni sistem

Procenjuje se da veliki broj ljudi doživi poremećaje u probavi kada su pod stresom, a stres može izazvati ili pogoršati razne probavne smetnje, kao što su iritabilni crevni sindrom (IBS), gastritis, pa čak i čir na želucu. Nervozom izazvani simptomi često uključuju nadutost, gorušicu, dijareju ili zatvor. Kod osoba koje već imaju oslabljenu probavu, nervoza može pogoršati simptome i produžiti njihovo trajanje.

Takođe, kada osećamo nervozu, mozak može smanjiti protok krvi u digestivnom sistemu jer se energija preusmerava prema mišićima potrebnim za “borbu ili beg”. Ova smanjena cirkulacija u probavnim organima može izazvati osećaj težine i nelagodnosti, kao i otežanu probavu hrane.

Kako se nositi sa fizičkim simptomima nervoze

Postoji nekoliko strategija koje mogu pomoći da se ublaži osećaj nervoze u stomaku. Prvi korak je prepoznavanje uzroka nervoze. Identifikacija stresora može pomoći u njihovom upravljanju. Kada postanemo svesni situacija koje nas najviše opterećuju, možemo primeniti tehnike smanjenja stresa koje su posebno korisne za fizičke manifestacije anksioznosti.

• Vežbe disanja – Tehnike dubokog disanja mogu smiriti nervni sistem i smanjiti napetost u stomaku. Na primer, tzv. “dijafragmatsko disanje” podrazumeva duboko disanje gde se stomak širi pri svakom udahu. Ovaj metod pomaže telu da se opusti i ublaži osećaj grčenja.
• Meditacija i svesnost – Tehnike meditacije i svesnosti mogu značajno smanjiti nivo stresa. Fokusiranje na sadašnji trenutak omogućava nam da se distanciramo od briga koje izazivaju napetost. Vođene meditacije koje uključuju skeniranje tela često pomažu ljudima da se oslobode osećaja nelagodnosti u stomaku.
• Fizička aktivnost – Vežbanje je prirodan način za oslobađanje od stresa, jer povećava nivo endorfina, hormona koji smanjuje osećaj stresa i doprinosi boljem raspoloženju. Čak i kratka šetnja može pomoći u oslobađanju napetosti i poboljšanju probave.

Pomoć kroz ishranu

Hrana ima značajan uticaj na naš nervni sistem i probavu, i postoje načini da ishranom smanjimo simptome nervoze. Prvo, treba obratiti pažnju na unos namirnica koje mogu iritirati stomak. Na primer, kafa i alkohol mogu pogoršati simptome anksioznosti, izazivajući ubrzan rad srca i pojačanu kiselost u stomaku. Umesto toga, preporučuju se namirnice bogate vlaknima, koje pomažu u održavanju zdrave crevne flore i regulišu probavu.

Neka istraživanja sugerišu da probiotici, koji se nalaze u jogurtu i fermentisanoj hrani, takođe mogu poboljšati ravnotežu crevne flore i smanjiti osećaj nervoze. Pored probiotika, prirodni čajevi od kamilice, đumbira i nane poznati su po umirujućem efektu na stomak. Čaj od kamilice deluje kao blagi sedativ i može pomoći u smirivanju, dok đumbir pomaže kod mučnine.

Psihološke strategije za smanjenje anksioznosti

Uz fizičke metode, postoje i psihološke strategije koje mogu pomoći da se smanje simptomi nervoze u stomaku. Kognitivno-bihevioralna terapija (CBT), na primer, pomaže ljudima da prepoznaju negativne obrasce razmišljanja i zamene ih realnijim i pozitivnijim mislima. Ovo može smanjiti osećaj stresa koji vodi ka fizičkim simptomima.

Još jedan koristan pristup je vođenje dnevnika emocija. Pisanje o onome što nas brine može pomoći da prepoznamo i oslobodimo se napetosti. Takođe, tehnike vizualizacije, gde zamislimo opuštajuće okruženje, mogu pomoći u smanjenju anksioznosti i fizičke napetosti u stomaku.

Kada potražiti stručnu pomoć

Iako su blagi simptomi nervoze u stomaku obično bezopasni, učestala i dugotrajna nelagodnost može značiti da je potrebna stručna pomoć. Ako osećaj grčenja ili bola u stomaku ometa svakodnevne aktivnosti ili traje duže vreme, terapeut može pomoći da se identifikuje osnovni uzrok stresa i predloži odgovarajuće tehnike za upravljanje anksioznošću. Ponekad se preporučuje kombinacija terapije i lekova, naročito kada su simptomi intenzivni i dugotrajni.

Osećaj nervoze u stomaku može biti veoma neprijatan, ali uz pravilno razumevanje uzroka i primenu efikasnih strategija možemo smanjiti ovaj fizički odgovor na stres. Redovna fizička aktivnost, ispravna ishrana i tehnike opuštanja mogu pomoći da se povrati balans između uma i tela. Iako nervoza u stomaku može biti uporna, upotrebom ovih metoda možemo značajno poboljšati kvalitet života i smanjiti svakodnevnu napetost. Ako se osećaji nastave, ne treba oklevati da potražimo stručnu pomoć, jer je mentalno i fizičko zdravlje ključno za srećan i ispunjen život.